На свечаној седници уручена је и награда “Србољуб Митић” коју је установила СО Мало Црниће у част барда српске поезије који је живео и радио у родном Црљенцу и Малом Црнићу и који је својом поезијом прославио име општине. Жири у саставу Милош Петровић, Јован Д.Петровић и Драган Т. Јовић одлучио је да ову традиционалну и респективну књижевну награду добије књижевник Небојша Деветак за збирку поезије “Узалуд тражећи” коју је објавило Српско културно друштво “Просвјета” из Загреба.
Небојши Деветаку награду је уручио др Есидол Перић, председник општине Мало Црниће, а у ужем избору још су биле збирке поезије “Спонтанист” аутора Миленка Попића и “Јесењи сонети” аутора Јована Н.Бундала.
У образложењу за доделу ове награде председник жирија Милош Петровић за ово поетско остварење каже: “Бременит искуством и мислима о страдању српског народа, песник са Баније, Небојша Деветак остварио је књигом “Узалуд тражећи” модерну поезију критичког родољубља. Песме спадају у поезију колективних осећања које су и његов најличнији бол. Његова поезија је пуна горчине зато што је један зид срушен, али је саграђена нова, неумољива и застрашујућа граница. У песмама Небојше Деветака има нечег од атрибута душе лутне, тона тужбалице, једа и гнева Србољуба Митића”. Захваљујући се на престижној награди Небојша Деветак је између осталог рекао да је од зачудних и атипичних појава у српској поезији Србољуб Митић засигурно био једна од најсамосвојнијих и најзанимљивијих. Иако без високог образовања како рече Владета Јеротић, убоги сељак из Стига, човек без школе и родног стабла, винуо се у сам врх поезије свога времена. Управо његов начин живота, допринео је аутохтоности његовог певања, од архаичности проистекле из утицаја народних умотворина, бајалица и легенди, до богате лексике преточене у завидну мисаоност, духовност и религиозност. За њега се без претеривања може рећи да је био Богом дати песник, који је без већег напора залазио у митске и религијске сојеве људске природе и његове духовне енергије. Иако писана језиком свог времена, поезија Србољуба Митића је на волшебан начин проткана готово монашком и испосничком мудрошћу и патњом, али не оном средњевековном, већ савремене људске беде. У културно – уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе “Стеван Мокрањац” из Малог Црнића.
Д.Динић
Преузето са: http://recnaroda.co.rs/arc/okt09/20/1.htm
Tags: Небојша Деветак, “Srboljub Mitić”
Dnevni list „Danas“
web izdanje, 29. 01. 2009. god.
Autor: G. D. Nonin
Zmajeva nagrada, koju Matica srpska dodeljuje za najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku od 1953, za 2008. godinu dobio je pesnik Nebojša Devetak, za zbirku poezije „Uzalud tražeći“, objavljenu u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Zagreba, saopštio je juče književnik Mihajlo Pantić, predsednik žirija.
Pored njega, o najboljoj knjizi poezije u 2008, odlučivali su Đorđo Sladoje – pesnik, Ivan Negrišorac – pesnik (prošlogodišnji laureat ove nagrade), Slavko Gordić- potpredsednik Matice srpske i Bojana StojanovićPantović. Za nagrađenu zbirku glasala su tri člana žirija, dok je dvoje bilo za to da nagradu dobije Dejan Aleksićza zbirku „Dovoljno“. Žiri je istakao da je pesnička produkcija u 2008. bila bogata i da su oni imali više od stotinu pesničkih zbirki u razmatranju, a da je u uži izbor uvršteno 15 knjiga.
- Razmatrajući prošlogodišnju produkciju, došli smo do uverenja da je savremena srpska poezija i bogata i raznolika. Bez obzira što svetla javnosti nisu toliko uperena na nju, poezija je možda i najpostojaniji vid jezičkog stvaranja danas kod nas. Usuđujem se da kažem da je jezik poezije mnogo kvalitetniji nego što je to slučaj sa drugim oblicima književnog izražavanja. Razmišljajući o tome da pesnici čuvaju nešto što možemo nazvati supstancialnošću razumevanja života i sveta, uvideli smo da poezija ove dvojice pesnika prednjači, a da je od njih dvojice Devetak najbolji u tom pogledu – istakao je za Danas Mihajlo Pantić.
Nebojša Devetak rođen je 1955. u Maloj Graduši (Hrvatska), gde je boravio do 1995, a sada živi u Vrbasu. „Uzalud tražeći“ je njegova deveta zbirka poezije, a pre Zmajeve nagrade nagrađivan je brojnim nagradama („Milan Rakić“, „Pečat varoši Sremskokarlovačke“, „Zlatna struna“…) Laureatu će Zmajeva nagrada biti uručena na Dan Matice srpske, 16. februara. Nagradu čine povelja i novčani iznos, a specijalni broj Zbornika biće u potpunosti posvećen ovogodišnjem laureatu.
Preuzeto sa: http://www.danas.rs/vesti/kultura/nebojsa_devetak_laureat_zmajeve_nagrade.11.html?news_id=152050
Из антологије „Косовско сунце“ (српска поезија 20. века). Приредио и на јерменски превео Бабкен Симоњан.
Tags: Ноћ у туђој кући
ЦРКВА
У цркву волим ући сам
Након целивања икона
И паљења свећа – постајем део инвентара
Огрнут полутамом испред фреске
Отварам се као шкољка у муљу скривена
Изнад себе осећам само лагано померање таласа
Не хитај, Господе, како псалам налаже
Из глиба тог да ме избавиш
Јер, зато сам и ушао у храм
Да се надамном склопи вир
Од безверја и злости да се склоним
Свеједно ми је да ли ћу више угледати светлост дàна
Трагови радости иза мене се бришу
Изјаловило се све чему сам придавао значај
Мисао о сутрашњем дану само ме обесхрабрује
Нисам очајан, само сам уморан и обестрашћен
Можда у својој осами трагам за варљивом угодности
Свет се на тој илузији љуљушка откад постоји:
У нагомилавању непотребног, јефтиног среброљубља
Зато, не жури Господе
Ионако си у моје грехе упућенији од мене самога
Не размишљам о смрти, нити је се бојим
али знам да негде мијауче под покривачем
_______________________________________________
The Church
I like entering the church all alone
After venerating icons
And lighting candles – I become part of the property
Shrouded in the penumbra before the fresco
I open up like a shell hidden in the ooze
I only feel a gentle movement of the waves above
Haste not, o Lord, as the psalm bids
To deliver me from that mud
That is why I entered the temple
To let the whirlpool close above me
To hide from irreligion and evil
It does not matter if I will see the light of day again
Traces of joy are effaced in my wake
All that I cherished has come to nothing
Thinking about tomorrow only discourages me
I am not desperate, just tired and impassive
Perhaps in my seclusion I seek the deceitful pleasantness
The world has rested on that illusion since its beginning:
In amassing unnecessary, cheap avarice
Therefore haste not, o Lord
You are privy to my sins more than myself anyway
I do not think about death, nor am I afraid of it
But I know that somewhere it meows under the blanket
На енглески превео Сергеј Мацура
